Шоткијев дефект против Френкелов дефект: разлика и поређење

Кључне Такеаваис

1. Састав дефекта: Шотки и Френкелови дефекти су типови тачкастих дефеката у кристалима. Шоткијев дефект настаје када пар супротно наелектрисаних јона напусти своја места решетке, стварајући слободно место. Френкелов дефект, такође познат као дислокацијски дефект, дешава се када јон напусти своје исправно место решетке и помери се до интерстицијалног места, стварајући слободно место и међупростор.
2. Утицај на густину: Шоткијев дефект укључује уклањање јонског пара из решетке, чиме се смањује укупна густина кристала. Френкелов дефект, међутим, не укључује уклањање јона, већ само преуређење унутар кристала. Дакле, не мења густину.
3. Уобичајено у специфичним кристалима: Шоткијеви дефекти се најчешће налазе у кристалима са високим координационим бројем и катјонима и ањонима сличне величине, као што су алкални халогениди. Френкелови дефекти су чешћи у кристалима где је разлика у јонским величинама значајна, јер то омогућава мањим јонима да лако заузму интерстицијска места. Ово се види у халогенидима сребра.

Шта је Шоткијев дефект?

Шоткијев дефект је такође познат као стехиометријски дефект. То је зато што је укупни хемијски састав кристала исти без обзира на слободна места. То је један од тачкастих дефеката који настају када се једнак број ањона и катјона уклони из кристалне решетке. Ови недостајући ањони и катјони формирају празне просторе или слободна места на својим позицијама.

Они су уобичајени у високо јонским једињењима као што су метални и алкални халогениди. Фактор који утиче или утиче на овај недостатак је висока температура. НаЦл, ЦсЦл и КБр су неколико примера Шоткијевих дефеката.

Шта је Френкелов дефект?

Френкелов дефект је такође познат као нестехиометријски дефект. То је зато што укупни хемијски састав кристала мало одступа од његовог стварног састава, али одржава неутралност наелектрисања једињења. То је такође један од тачкастих дефеката који се обично могу наћи у јонским кристалима или полупроводничким материјалима. Такође, они су уобичајени у материјалима који имају велике разлике у величинама и ањона и катјона.

Формира се када катјон мигрира са интерстицијалног места и формира се катионски интерстициј. То се дешава због високе температуре, што доводи до повећане покретљивости атома кристалне решетке. АгБр, Пбл2 и ЗнС су неки примери Френкел дефеката.

Разлика између Шоткијевог и Френкеловог дефекта

1. Природа Шоткијевог дефекта се такође назива стехиометријским дефектом, док се, с друге стране, природа Френкеловог дефекта такође назива нестехиометријски дефект. 
2. Код Шоткијевог дефекта, каже се да је густина дефеката ниска јер се празна места и интерстицијална места формирају на уравнотежен начин. Насупрот томе, код Френкеловог дефекта, густина дефекта је велика јер се слободна места и интерстицијална места формирају на неуравнотежен начин.      
3. Шоткијев дефект настаје када се створи једнак број ањонских и катјонских слободних места. У исто време, Френкелов дефект се формира када катјон мигрира са интерстицијалног места и формира се катионски интерстициј.
4. Шоткијев дефект је уобичајен у високо јонским једињењима као што су метални и алкални халогениди. Док, с друге стране, Френкелов дефект је уобичајен у једињењима која имају велике разлике у величинама ањона и катјона.
5. Утицај густине на Шоткијев дефект је да смањује његову кристалну густину. За поређење, не постоји такав ефекат густине у Френкел дефекту.
6. Шоткијев дефект може утицати на промену механичких својстава, као што узрокује кртост. У исто време, код Френкеловог дефекта, степен формирања дефекта одлучује о промени механичких својстава.
7. Шоткијев дефект утиче на електричну проводљивост у неким јонским једињењима. Док с друге стране, Френкелов дефект утиче или утиче на електрична својства. 
8. Шоткијеви дефекти су мање стабилни, док су, с друге стране, Френкелови дефекти стабилнији. 
9. Пример Шоткијевих дефеката је НаЦл, ЦсЦл и КБр. Док с друге стране, примери Френкелових дефеката су АгБр, Пбл₂, и ЗнС.

Поређење између Шоткијевог и Френкеловог дефекта

Параметар поређења	Шоткијев дефект	Френкелов дефект
Природа	Стехиометријски дефект	Нестехиометријски дефект
Густина	Мала густина дефеката	Велика густина дефеката
Формирање дефекта	Настаје када се створи једнак број ањонских и катјонских слободних места	Формира се када катион мигрира са интерстицијалног места и формира се катионски интерстициј
Цоммон Ин	Најчешћи су у високо јонским једињењима као што су – метални и алкални халогениди	Уобичајени су у једињењима која имају велике разлике у величинама ањона и катјона
Утицај на густину	Смањите	Без ефекта
Механичка својства	Кртости	У зависности од обима формирања дефекта
Електрична својства	Утиче на електричну проводљивост	Утиче на електрична својства
Стабилност	Мање стабилан	Стабилније
Примери	НаЦл, ЦсЦл, КБр	АгБр, Пбл2, ЗнС

Референце

1. https://pubs.rsc.org/en/content/articlehtml/2022/ta/d1ta10072f
2. https://iopscience.iop.org/article/10.1088/2515-7655/acbb29/meta

Последњи пут ажурирано : 21. августа 2023